-
-
Blog/Vaša priča
-
Ovo je stranica na kojoj objavljujemo Vaše priče i iskustva.
Ako zelite da podelite Vašu priču kontaktirajte nas na blog@anoreksija.com
Fotografije na sajtu: Sofija Balać
Ilustracije na sajtu: Jelena Obradović
Lektor: Zlatko Čonkaš
-
Obećavam da se od tog razgovora nećete ugojiti...
...
-
Sa 16 godina, kao i svakoj tinejdžerki najvažnije mi je bilo kako izgledam, a tada je važilo pravilo- što si mršaviji, to bolje izgledaš. Dijete su se nizale jedna za drugom. Sa svakom sam uspela da izgubim 1-2 kg. Posle par meseci već sam izgubila desetak kilograma, tako da sam bila već primetno mršavija, ali to nije bilo dovoljno...
-
Kako prebroditi krizu...
TEA
-
Danas mi je bolje, uspela sam da prevladam krizu u koju sam ranije upala… Kako? Uz veliku pomoć porodice, koja je kao što sam rekla odlučila da više ne žmuri na moje ponašanje. Uz njihovu pomoć uspela sam da se uhvatim u koštac sama sa sobom i da ne dozvolim da me negativne misli preplave i upravljaju mojim ponašanjem i osećanjima. Shvatila sam...
-
Moja najbolja drugarica
Ivana
-
Anoreksija. Da ste me pre nešto manje od godinu dana pitali Šta je to, vrlo direktno i jasno bih Vam odgovorila da je to moja najbolja drugarica. Punih deset godina iskrenog prijateljstva nas dve smo prevalile zajedno. Upoznale smo se još dok sam bila tinejdžerka.Puna pitanja, ideja i stavova o životu i svetu oko sebe, nekako sam uvek pokušavala da pronađem adekvatne odgovore, i tako smo se nas dve upoznale....
-
Lagala sam vas, a i sebe...
TEA
-
Lagala sam vas, a i sebe. Mislila sam da mi je bolje no, zavaravala sam se. Nervoza pre obroka i strah od hrane su se ponovo vratili. Pravo je pitanje koliko su i bili odsutni,a koliko sam ih ja potiskivala. Posebno tokom proteklih praznika, kao da mi nije bilo bolje...
-
Lagano umirem
TEA
-
Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,...
-
Da li ti vidiš sebe?
TEA
-
"Da li ti vidiš sebe?", pitanje je koje su mi mnogi postavljali a i dalje ga postavljaju. Vrlo dobro pitanje. Da li ja uopšte primećujem da sam premršava...? Odgovor na ovo pitanje je vrlo teško dati jer ja nemam adekvatnu predstavu o sebi i svom telu. I to je jedan od ključnih simptoma anoreksije. Naime, nama je percepcija oblika i veličine našeg tela veoma oštećena te odgovor na gore navedeno pitanje bi bio: "Ne, meni ništa ne fali...
-
Osećaj hladnoće & anoreksija
TEA
-
Želela bih da vam malo pričam o simptomima anoreksije i kako sam ja to sve doživela. Najveći problem od svih simptoma anoreksije mi je bio stalan osećaj hladnoće, apsolutno nisam mogla da je tolerišem. Nonstop mi je bilo hladno i dalje....
-
Da li umirem?
TEA
-
Nikada neću zaboraviti jedan san koji sam sanjala tokom najtežeg perioda moje bolesti. Sanjala sam razrednog starešinu koji mi je sa uplakanim očima rekao da ću uskoro da umrem. Tog jutra sam ustala strašno uznemirena i sa jakim bolovima u leđima. Uznemirenost...
-
Emocije & anoreksija
TEA
-
Ponekad, kada se setim svega kroz šta sam prošla u proteklih sedam godina, ne mogu da poverujem da se to meni dogodilo, kao da to nisam bila ja… Danas znam da to nisam bila ja. Najveći problem mi je što ne mogu da se setim svojih emocija tokom epizoda anoreksije, a potom i bulimije...
-
Fleksibilniji stav prema hrani
TEA
-
Jedan od najvećih problema i razloga zašto poremećaji ishrane mogu poprimiti hroničan tok jeste u načinu mišljenja obolelih. Naime, utvrđeno je da anoreksične devojke veoma često ispoljavaju tip mišljenja koje se može opisati terminom "sve ili ništa", odnosno "crno belo" viđenje života....
-
Spasila sam ćerku od anoreksije
-
Život Ruth Jenkinson (16) visio je o koncu: ona je imala samo 30 kilograma, a organi su, prema upozorenju lekara, mogli da otkažu svakog trenutka. Iako je njena majka, Dolly, preklinjala da jede, ova devojka koja se od početka tinejdžerskih dana borila sa anoreksijom - nije mogla da joj udovolji...
-
Moja sestra je uvek bila gurman
Teina sestra
-
Moja sestra je uvek bila gurman. Sa uživanjem je jela mamine specijalitete – pica joj je bila omiljena. Međutim, sve se izmenilo kada me je jednog jutra upitala naizgled obično pitanje: "Da li sam debela?". Sećam se da sam bila ljuta na nju.Pa, ona je uvek govorila da izgled nije bitan (?!)....
-
Porodici
TEA
-
Najteži period mog bolovanja je bio umor, konstantan umor koji sam osećala jer sam sve morala držati pod kontrolom. Trčati kući iz škole da bih jela do 18 sati jer sam uvrtela u glavu da posle tog vremena ne treba jesti (!?), stalno pratiti mamu u toku kuvanja da proverim da li preterano stavlja ulja ili masti, vežbati kada svaki put pojedem više nego što sam si prepisala, stalno nešto raditi....
-
Da, želim da vam kažem da je moguće izaći iz toga
-
ENA
-
Da, želim da vam ispričam moju priču.
Da, želim da znate da niste sami.
Da, želim da vam kažem da je moguće izaći iz toga…
-
Zvuči ozbiljno, a da li si ti?
-
Aleksandra Komadinić
-
U današnje vreme nije lako biti svoj. Biti individualan, poseban i originalan je nešto što je u savremenom svetu postalo nepoznanica. Vaspitavani smo da verujemo u sebe i svoje kvalitete, ali šta se desi kad to sve padne u drugi plan, i zašto dozvoljavamo da nam površne stvari postanu nešto što je primarno. Svet medija, svet koji nas okružuje je ono što nema vrednost i što se nameće kao diktator savremenog vremena. Mladi ljudi ne provode više vreme ulažući u svoju ličnost, izgradnju sopstvenog samopouzdanja knjigama, kulturom…
-
Sve je to sad iza mene
Hana
-
Odrasla sam u velikoj porodici. Moj otac je bio vojno lice, mama medicinska sestra,a imam i mlađu sestru i brata. Budući da je moj otac u to vreme bio u prekomandi u Medveđi, a moja mama je stalno radila, morala sam sama da se brinem o bratu i sestri. Doduše, meni nije to teško padalo, jer je tu bila i moja baba koja je pomagala kad god je mogla...
-
Moja priča
TEA
-
Razbolela sam se tokom srednje škole. Počelo je kao dijeta, a završilo sa ozbiljnim poremećajem u ishrani koji mi već sedam godina ugrožava zdravlje... Ne mogu da verujem da je prošlo toliko vremena...
-
Kad vaga daje dijagnozu
-
O anoreksiji bi trebalo više da se govori - nije tako retka kako se misli, a bolno saznanje da vam dete boluje od ovog poremećaja u ishrani, sasvim nespremne će vas odvesti do psihologa i psihijatra
Sad, posle ovoliko vremena i u ovim godinama, uopšte mi nije jasno čega sam se stidela i zašto mi je bilo toliko važno da niko ne sazna kako imam probleme sa svojom ćerkom...
-
Da živim, to sam odlučila
MEJ PEDZIK
-
U nekom udžbeniku iz psihologije, pročitala sam kako je period adolescencije najteži i najtraumatičniji period većine pojedinaca. Česte su depresije, želja za smrću je stalno prisutna.Kao deo većine, ja sam sve te karakteristike imala u sklopu moje anoreksije.
Ono sto je prethodilo mom oboljenju i na neki način ga i prouzrokovalo, jesu dijete još u samom razvoju. Prvu dijetu držala sam već u šestom razredu osnovne škole sa dve najbolje drugarice...
Želela sam pažnju! Želela sam pomoć!
-
E.K.A.
Osnovnu školu sam završila u gradu u kom sam rođena. Tada sam trenirala aktivno rukomet, imala veliko društvo, bila odličan đak, ali ne i najbolji.
Srednju školu sam upisala u Novom Sadu da bih bila sa sestrom koja je studirala. Nisu postojali mobilni telefoni, internet nisam imala ali sam održavala kontakte pismima. Bilo je divno!! ...
