• anoreksija

  • Sve je to sad iza mene

  • Hana (22)

  • Odrasla sam u velikoj porodici. Moj otac je bio vojno lice, mama medicinska sestra,a imam i mlađu sestru i brata. Budući da je moj otac u to vreme bio u prekomandi u Medveđi, a moja mama je stalno radila, morala sam sama da se brinem o bratu i sestri. Doduše, meni nije to teško padalo, jer je tu bila i moja baba koja je pomagala kad god je mogla.

    Onda su počeli neredi na Kosovu i bilo je perioda kada nisam viđala oca i po nekoliko meseci, ali zato svaki put kad je dolazio svađao bi se sa mamom, čak bi i nasrtao na nju, a za nas decu i da ne pričam. Ja, kao najstarija, redovno bih bila kriva za sve i dobijala bih batine bez razloga. Bez obzira na to koliko me je bolelo, ja sam samo mislila o tome kako da sklonim brata i sestru. Tada sam toliko bila nervozna, besna, razočarana, jer je otac za mene bio idol, a onda je sve palo u vodu. Gotovo da sam pala u depresiju. Zaboravljala bih da jedem, jer jednostavno sam bila isuviše nervozna i nisam imala apetita. Događalo se da pojedem samo jednu krišku hleba za par dana.

  • vest1

  • Oduvek sam bila „visoko i mršavo” dete i imala sam oko 65kg. Kada sam se tada merila imala sam jedva 40kg , a bila sam visoka 180cm . Niko u mojoj okolini nije ništa primećivao, jer su navikli da me gledaju mršavu, a ponajmanje ja. Ja sam bila preopsednuta problemima, što kod kuće, što u školi, i sve sam manje jela. Jednog dana sam otišla kod mame na posao da joj odnesem neke papire i srela sam psihologa koji radi u savetovalištu za mlade u dečijem dispanzeru gde je moja mama radila. Budući da me zna od malena, primetila je da se neŠto dešava sa mnom i rekla mi da dođem kod nje na kafu. Kada sam otišla počele smo da pričamo o mom detinjstvu i na kraju sam joj sve ispričala. Tada mi je rekla da patim od anoreksije. Bila sam zgranuta. Savetovala mi je da kažem svojoj majci i da nastavim da dolazim kod nje. Kada sam ispričala mami briznula je u plač. Nikada je nisam videla takvu. Onda smo popričale i rešile da ćemo zajedno da pokušamo da se izborimo s tim. Vodila me je u bolnicu da primam infuzije, išla sa mnom kod psihologa i na kraju sam uspela da pobedim anoreksiju.

    Sve je to sad iza mene, ali se ne kajem, pošto sam dosta toga naučila. Ako imate problema, nemojte koristiti svoje telo da pokažete da patite, koristite svoj glas. Ipak je lakše kada imate sebi dragu osobu koja će uvek biti uz vas da vam pomogne.

Svi blogovi